U fokusu - Srbija

Minimalac od 400 evra nije beznačajan, ali je nedovoljan

Zvanični pregovori, prema slovu zakona, tek treba uskoro da počnu, a Socijalno-ekonomski savet, tripartitno telo u kom učestvuju predstavnici Vlade Srbije, reprezentativni sindikati i Unija poslodavaca Srbije, treba da se dogovori o visini te zarade za narednu godinu. Ukoliko do 15. septembra ne uspeju da se usaglase, vlada preseca i određuje minimalac koji se gotovo uvek poklapa sa predsednikovom ranijom najavom  o povećanju.

U Srbiji minimalna zarada trenutno iznosi oko 40.000 dinara i nikako nije dovoljna da omogući normalan život, posebno ako se zna da je i u ovoj godini to jedini izvor prihoda za više od 350.000 građana.

Predstavnike sindikata ne čudi što je predsednik Vučić i pre početka pregovora obznanio koliko će iznositi minimalac u narednoj godini.

Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost”, podseća da je to već uobičajena praksa.

– Ipak, to nije u skladu sa ovlašćenjima predsednika, ali pošto je reč o učestaloj praksi, to podržava i Vlada Srbije. Predlog da se minimalac poveća sa 340 na 400 evra nije zanemariv i beznačajan, ali imajući u vidu rast inflacije i da minimalna zarada ne pokriva egzistencijalne potrebe zaposlenih, to povećanje ipak ne bi bilo dovoljno – uveren je Ristić.

Podseća da će sindikat „Nezavisnost” na predstojećim pregovorima nastupiti sa starim predlogom, a to je da se minimalna potrošačka korpa i minimalac izjednače. To znači da bi umesto sadašnjih 230 dinara po radnom času, minimalni radni sat trebalo da iznosi 293, jer je prema poslednjim zvaničnim podacima u aprilu minimalna potrošačka korpa iznosila oko 51.000 dinara.

– Ne verujem da će naš predlog biti prihvaćen, ali ćemo se i dalje zalagati za to da minimalac mora da pokrije egzistencijalne potrebe zaposlenih – dodaje Ristić.

Povećanje minimalne zarade može biti samo zbir inflacije i rasta bruto domaćeg proizvoda – stav je od kojeg ne odustaju poslodavci.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, priznaje da ono što predsednik države predvidi u vezi sa visinom minimalne zarade, to najčešće bude i realizovano.

– Nema tu ništa čudno, jer on pre tog nastupa u javnosti ima verovatno konsultacije sa Ministarstvom finansija na tu temu. Međutim, iako nas tek očekuju zvanični pregovori, mnogi kažu da oni postaju iluzorni. Iz ugla unije, pregovori to i jesu i nisu u isto vreme – uverava Atanacković. Dodaje da najveći deo poslodavaca, njih oko 80 odsto, smatra da treba povećati minimalnu zaradu, ali uz određenu reakciju države koja bi im, kao i do sada, smanjila poreske obaveze, povećala neoporezovani deo plate ili za neki procenat smanjila poreze i doprinose na zaradu.

– Ako predlog o povećanju minimalca bude isuviše velik, tražićemo neke ustupke za privredu. Inače, predsednikov predlog o povećanju na 400 evra na prvi pogled ne zvuči nerealno – naglašava Atanacković.

Ostala petina poslodavca, uglavnom su to mala preduzeća i preduzetnici, nisu za povećanje minimalne zarade, jer ionako kubure sa prihodima, ne mogu da povećaju svoje cene zbog situacije na tržištu, niti promet...

Mesečno usklađivanje sa brojem radnih dana

Minimalna cena rada trenutno iznosi 230 dinara po radnom satu, ali minimalna zarada nije unapred fiksirana, već se određuje upravo na osnovu minimalne cene rada, ali i vremena provedenog na radu. Najveći minimalac od 42.320 dinara u ovoj godini radnici će primiti tri puta. Jedan je bio u martu, drugi u maju, a treći ih čeka sada, u avgustu. Dan manje u radnoj listi, po 22, imali su u januaru, a bilo ga je u junu, i biće ga i u oktobru i novembru sa zaradom od 40.480 dinara. Za jul, septembar i decembar ubeležiće po 21 dan rada i platu od 38.640, dok su april i februar bili meseci sa najtanjim buđelarom od 36.800 dinara zbog minimalnog broja radnih sati (160).